Lyrics (Serbian latin):
Idemo, idemo ćirilicu!
Pomoz Bog, braćo Srbi!
Ja sam rođen đe džamije nema,
muslimane mrzim od malena,
nije mene rodila bulidža,
već srpskinja ispod ...,
ja sam rođen đe nema džamije
...
Da si znao brate da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu,
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica,
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica
Za družinu, za brata Luisa i njegovo društvo!
Ne znam brate odakle bih krenuo,
kojega bih prvo četnika spomenuo,
da li Dražu ili Karadžića,
da li Ratka ili Drenovića,
Čiča Dražu ubili udbaši,
Karadžića odveli su naši,
Drenovića ubile su Švabe,
a Mladića odvele su babe
Za četničku družinu!
Ne znam brate dal’ si čuo ti,
za autobus sedamdesettri,
u njemu je udba od Tadića,
u’vatila moga brata Karadžića,
kad je Tadić uhvatio Rašu,
tad je ratko Mladić lež’o na salašu,
tad je Mladić na salašu bio,
i od muke moždani dobio
Rokaj!
Za sve Srbe širom svijeta,
specijalno za brata Luisa koji se poznajemo od 92’ godine!
Kralj nam Pero sjedi na Oplencu,
a vojvoda ček’o na Zelenom vencu,
nije ček’o, otiš’o daleko,
ako krene najebaće neko
Da si znao brate da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu
Aoj moja bulo iz Zvornika,
kad bi probala s Manjače četnika,
zbog mene bi bulo pregazila Drinu,
i počela da jedeš slaninu
Da si znao brate da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu,
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica,
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica
Stoput mi je Đedo prič’o uz večeru,
nemoj nikad vjerovati Turčinu ni keru,
Srebrenice puna si dolina,
crnog trnja i mrtvog Turčina
Da si znao brate da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu
Za sve Srbe širom svijeta, pa kaže:
Ravna Goro, šumo vijelika,
prepuna si mladijeh četnika,
siromašno dijete, a rođen na selu,
za mene su čuli po jednome delu,
na šubaru đedovu kokardu sam stavio,
i sa pjesmom četničkom Manjaču proslavio
Bubreg mi je odbila Titova policija,
mučili me mučili kao Princip Gavrila,
osamdesetpete generacijo,
ja sam prvi Titinu sliku bacio,
Republiku Srpsku stvar’o, al’ se razočar’o,
moja pjesma i moj trud beše uzalud
U Srbiji kad sam gostov’o,
Dabić me je Dragan, braćo, upozn’o,
on pio vino, ja pio sok,
reko mi je da je doktor i prorok,
naručio pjesmu da pjevam o Raši,
pjevaj Neđo, ovde su sve naši,
što ne reče brate Radovane,
pjevo bih ti džabe sve do zore rane,
mnogi su rekli Krajinu je prod’o,
a on Beogradom ko sirota’ ’odo,
duga kosa, a brada mu seda
lice staro ubila ga bjeda
Da si znao brate da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu
U bijelog maga se pretvar’o,
i bolesne ljude razgovar’o,
odakle si Neđo, iz kojeg si sela,
možda je u njemu bila moja brada bijela,
pozdravi mi Neđo kuma Roguljića,
sa Manjače Momčila Đukića
Pa kaže:
Žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica
Zar je Srbin u dugačkoj kosi,
borio se da pogaču prosi,
moj kolega ostade bez nogu,
đe gođ dođe gleti ga ne mogu,
guraju ga i jebu mu mamu,
što si čuvao Karadžića damu,
priveli su mene uoč’ Vidovdana,
kao Đinđić što je Slobodana,
na ruke mi stavili su lanac,
proglasili da sam kriminalac,
što ne pitate Dodik Milorada,
odakle mu vila u sred Beograda,
zna dobro staro i maleno,
da je nije Dodik kupio pošteno
Za brata Luisa, za sve četnike, za sve Srbe čitavoga svijeta!
Priđe mi policajac, sluša komandira,
muzika, muzika prestaje da svira,
privedite tog momka dugačkog jezika,
zašto vređa našeg predsednika,
predsedniče moj, joj, dobar si ...,
al’ se duvaš kao neki peder,
predsedniče moj, joj, gladan sam ko vuk,
ti si pošten čovek, Neđo je hajduk,
sit gladnome ne veruje,
moj predsednik prećeruje,
njemu žito nama slama,
moj narode teško nama
Za sve Srbe!
Pjevam pjesmu o četniku đedu,
on je babu kačio za gredu,
đedo je zadnju prodavao kravu,
da bi svoju proslavio slavu,
ubiše te đedo zato što si rek’o,
kralja Peru svoga da si ček’o
Nož-žica-Srebrenica, žica-nož-Srebrenica,
nož-žica-Srebrenica, žica-nož-Srebrenica,
Sve odavde pa do Maribora,
svaki Srbin u četnike mora,
da si znao Ratko da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu,
da si znao Mladiću da ćeš u samicu,
zauz’o bi Sarajevo kao Srebrenicu,
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica
žica-nož-Srebrenica, nož-žica-Srebrenica
Za sve Srbe, za brata Luisa i družinu četničku ovde večeras!
Kad je Đujić umirao đedo,
Dinaru je pred očima gled’o,
kuću rodnu đe je se rodio,
oras stari što je posadio,
čekao je Đujić pedeset i dvije,
da se vrati đe je bio prije,
da odmori svoje stare kosti,
pod Dinarom umre od radosti
Lyrics (Serbian cyrillic):
Идемо, идемо ћирилицу!
Помоз Бог, браћо Срби!
Ја сам рођен ђе џамије нема,
муслимане мрзим од малена,
није мене родила булиџа,
већ српскиња испод ...,
ја сам рођен ђе нема џамије
...
Да си знао брате да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу,
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница,
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница
За дружину, за брата Луиса и његово друштво!
Не знам брате одакле бих кренуо,
којега бих прво четника споменуо,
да ли Дражу или Караџића,
да ли Ратка или Дреновића,
Чича Дражу убили удбаши,
Караџића одвели су наши,
Дреновића убиле су Швабе,
а Младића одвеле су бабе
За четничку дружину!
Не знам брате дал’ си чуо ти,
за аутобус седамдесеттри,
у њему је удба од Тадића,
у’ватила мога брата Караџића,
кад је Тадић ухватио Рашу,
тад је ратко Младић леж’о на салашу,
тад је Младић на салашу био,
и од муке мождани добио
Рокај!
За све Србе широм свијета,
специјално за брата Луиса који се познајемо од 92’ године!
Краљ нам Перо сједи на Опленцу,
а војвода чек’о на Зеленом венцу,
није чек’о, отиш’о далеко,
ако крене најебаће неко
Да си знао брате да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу
Аој моја було из Зворника,
кад би пробала с Мањаче четника,
због мене би було прегазила Дрину,
и почела да једеш сланину
Да си знао брате да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу,
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница,
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница
Стопут ми је Ђедо прич’о уз вечеру,
немој никад вјеровати Турчину ни керу,
Сребренице пуна си долина,
црног трња и мртвог Турчина
Да си знао брате да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу
За све Србе широм свијета, па каже:
Равна Горо, шумо вијелика,
препуна си младијех четника,
сиромашно дијете, а рођен на селу,
за мене су чули по једноме делу,
на шубару ђедову кокарду сам ставио,
и са пјесмом четничком Мањачу прославио
Бубрег ми је одбила Титова полиција,
мучили ме мучили као Принцип Гаврила,
осамдесетпете генерацијо,
ја сам први Титину слику бацио,
Републику Српску ствар’о, ал’ се разочар’о,
моја пјесма и мој труд беше узалуд
У Србији кад сам гостов’о,
Дабић ме је Драган, браћо, упозн’о,
он пио вино, ја пио сок,
реко ми је да је доктор и пророк,
наручио пјесму да пјевам о Раши,
пјевај Неђо, овде су све наши,
што не рече брате Радоване,
пјево бих ти џабе све до зоре ране,
многи су рекли Крајину је прод’о,
а он Београдом ко сирота’ ’одо,
дуга коса, а брада му седа
лице старо убила га бједа
Да си знао брате да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу
У бијелог мага се претвар’о,
и болесне људе разговар’о,
одакле си Неђо, из којег си села,
можда је у њему била моја брада бијела,
поздрави ми Неђо кума Рогуљића,
са Мањаче Момчила Ђукића
Па каже:
Жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница
Зар је Србин у дугачкој коси,
борио се да погачу проси,
мој колега остаде без ногу,
ђе гођ дође глети га не могу,
гурају га и јебу му маму,
што си чувао Караџића даму,
привели су мене уоч’ Видовдана,
као Ђинђић што је Слободана,
на руке ми ставили су ланац,
прогласили да сам криминалац,
што не питате Додик Милорада,
одакле му вила у сред Београда,
зна добро старо и малено,
да је није Додик купио поштено
За брата Луиса, за све четнике, за све Србе читавога свијета!
Приђе ми полицајац, слуша командира,
музика, музика престаје да свира,
приведите тог момка дугачког језика,
зашто вређа нашег председника,
председниче мој, јој, добар си ...,
ал’ се дуваш као неки педер,
председниче мој, јој, гладан сам ко вук,
ти си поштен човек, Неђо је хајдук,
сит гладноме не верује,
мој председник прећерује,
њему жито нама слама,
мој народе тешко нама
За све Србе!
Пјевам пјесму о четнику ђеду,
он је бабу качио за греду,
ђедо је задњу продавао краву,
да би своју прославио славу,
убише те ђедо зато што си рек’о,
краља Перу свога да си чек’о
Нож-жица-Сребреница, жица-нож-Сребреница,
нож-жица-Сребреница, жица-нож-Сребреница,
Све одавде па до Марибора,
сваки Србин у четнике мора,
да си знао Ратко да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу,
да си знао Младићу да ћеш у самицу,
зауз’о би Сарајево као Сребреницу,
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница
жица-нож-Сребреница, нож-жица-Сребреница
За све Србе, за брата Луиса и дружину четничку овде вечерас!
Кад је Ђујић умирао ђедо,
Динару је пред очима глед’о,
кућу родну ђе је се родио,
орас стари што је посадио,
чекао је Ђујић педесет и двије,
да се врати ђе је био прије,
да одмори своје старе кости,
под Динаром умре од радости