Текст песме:

Мислима далеко, на бранику Српства, из пушке огањ креше,
уморни ратник, у рову је хладно, на сваком ратишту беше

Проклети били душмани, Српству ће Сунце да сине,
ми бранимо сваку стопу земље, наше свјетле дедовине

За крст часни и слободу златну!
С вером у Бога, за слободу и њега!

Сутра зором кући ће поћи, Светог Јована да слави,
стара мајка и отац га чека, свећу да упали

Проклети били душмани, Српству ће Сунце да сине,
ми бранимо сваку стопу земље, наше свјетле дедовине

На пропланку једном застане војник, суза му из ока кане,
спаљено село у даљини се види, а над њиме облећу вране

Не плач мајко ако паднем!

Проклети били душмани, Српству ће Сунце да сине,
ми бранимо сваку стопу земље, наше свјетле дедовине



Serbian latin:

Mislima daleko, na braniku Srpstva, iz puške oganj kreše,
umorni ratnik, u rovu je hladno, na svakom ratištu beše

Prokleti bili dušmani, Srpstvu će Sunce da sine,
mi branimo svaku stopu zemlje, naše svjetle dedovine

Za krst časni i slobodu zlatnu!
S verom u Boga, za slobodu i njega!

Sutra zorom kući će poći, Svetog Jovana da slavi,
stara majka i otac ga čeka, sveću da upali

Prokleti bili dušmani, Srpstvu će Sunce da sine,
mi branimo svaku stopu zemlje, naše svjetle dedovine

Na proplanku jednom zastane vojnik, suza mu iz oka kane,
spaljeno selo u daljini se vidi, a nad njime obleću vrane

Ne plač majko ako padnem!

Prokleti bili dušmani, Srpstvu će Sunce da sine,
mi branimo svaku stopu zemlje, naše svjetle dedovine