Текст песме:

Сагорела буковина сува,
још бадњаке Буковица чува,
ој Превоју, Медвиђа, Жегару
сачувај ми успомену стару

Гори, гори, гори Буковице љута,
и немој се ником склонити са пута,
а тако је, браћо, било од вајкада,
од куле Зечево, Душанова града

На Ђурђевдан и Петрову славу,
на Јована и Вукову главу,
икри тамјан, лућерне и свеће,
мени срце од Градине веће

Гори, гори, гори Буковице љута,
и немој се ником склонити са пута,
а тако је, браћо, било од вајкада,
од куле Зечево, Душанова града

Сањам њиве, ливадице меке,
и Зеленград, крај Зрмање реке,
на те кршу мислим сваког сата,
вреднији си од икаква злата

Гори, гори, гори Буковице љута,
и немој се ником склонити са пута,
а тако је, браћо, било од вајкада,
од куле Зечево, Душанова града



Serbian latin:

Sagorela bukovina suva,
još badnjake Bukovica čuva,
oj Prevoju, Medviđa, Žegaru
sačuvaj mi uspomenu staru

Gori, gori, gori Bukovice ljuta,
i nemoj se nikom skloniti sa puta,
a tako je, braćo, bilo od vajkada,
od kule Zečevo, Dušanova grada

Na Đurđevdan i Petrovu slavu,
na Jovana i Vukovu glavu,
ikri tamjan, lućerne i sveće,
meni srce od Gradine veće

Gori, gori, gori Bukovice ljuta,
i nemoj se nikom skloniti sa puta,
a tako je, braćo, bilo od vajkada,
od kule Zečevo, Dušanova grada

Sanjam njive, livadice meke,
i Zelengrad, kraj Zrmanje reke,
na te kršu mislim svakog sata,
vredniji si od ikakva zlata

Gori, gori, gori Bukovice ljuta,
i nemoj se nikom skloniti sa puta,
a tako je, braćo, bilo od vajkada,
od kule Zečevo, Dušanova grada