Текст песме:

"Јовањдан"

Добро дошао крститељу,
једном годишње дођеш,
сиђеш из облака па нас растужиш,
сјатило се јато у највећу собу домаћинску,
браћа, сестре, родитељи, кумови,
спремили највећи ручак, звоник откуцава,
а ти послао епископа Стефана,
да нас ороси ружицом

Ми мирни, умиљати, тебе у њему препознајемо,
љубимо му руке, и све мислимо
да више заслужује него што га дарујемо

Мину 1940, Јоване, мину,
тиња сећање на твоју топлину,
на Божићну цицвару, и жлицу обредницу,
о како је лепо веровати да ће јато поново полетети



Serbian latin:

"Jovanjdan"

Dobro došao krstitelju,
jednom godišnje dođeš,
siđeš iz oblaka pa nas rastužiš,
sjatilo se jato u najveću sobu domaćinsku,
braća, sestre, roditelji, kumovi,
spremili najveći ručak, zvonik otkucava,
a ti poslao episkopa Stefana,
da nas orosi ružicom

Mi mirni, umiljati, tebe u njemu prepoznajemo,
ljubimo mu ruke, i sve mislimo
da više zaslužuje nego što ga darujemo

Minu 1940, Jovane, minu,
tinja sećanje na tvoju toplinu,
na Božićnu cicvaru, i žlicu obrednicu,
o kako je lepo verovati da će jato ponovo poleteti