Текст песме:

Кремењачо, најдраже оружје,
од најлепше платине скована,
тебе отац наследно остави,
да те пазим, к'о девојку мазим,
употребим кад ме неко гази

На тавану још запета стојиш,
окачена о греду масиве,
кад погледам сребренко у тебе,
сви јунаци Тромеђе оживе

Са тобом је деда Лазарина,
савијао гнездо ластавице,
прошао је буне и ратове,
за слободу српске нам матице

Са тобом је деда Арсеније,
у средишту града Бања Луке,
савијао Турке у буљуке

Твоје време без радости било,
вечни лелек браће Југовића,
на Тромеђи севала је сабља,
у чемеру и са много мука,
кремењачо, живиш у наручју,
свог најмлађег дединог унука



Serbian latin:

Kremenjačo, najdraže oružje,
od najlepše platine skovana,
tebe otac nasledno ostavi,
da te pazim, k'o devojku mazim,
upotrebim kad me neko gazi

Na tavanu još zapeta stojiš,
okačena o gredu masive,
kad pogledam srebrenko u tebe,
svi junaci Tromeđe ožive

Sa tobom je deda Lazarina,
savijao gnezdo lastavice,
prošao je bune i ratove,
za slobodu srpske nam matice

Sa tobom je deda Arsenije,
u središtu grada Banja Luke,
savijao Turke u buljuke

Tvoje vreme bez radosti bilo,
večni lelek braće Jugovića,
na Tromeđi sevala je sablja,
u čemeru i sa mnogo muka,
kremenjačo, živiš u naručju,
svog najmlađeg dedinog unuka