Текст песме:
Иду у строју два војника, отац и син, дирљива слика,
прешли су преко албанских гора, стигли до Јонског мора,
тамо у земљи нара и крина, изгуби отац јединог сина
Војвода Степа на коњу јаше,
душманин белом заставом маше!
Кренули Срби испред Солуна, промаши оца триста плотуна,
али на врху Кајмакчалана, нога му поста крвава рана,
сеците браћо, тако вам Бога, кад немам сина, шта ће ми нога
Војвода Степа на коњу јаше,
душманин белом заставом маше!
Довезла оца волујска кола, пред једну кућу што беше школа,
некада школа, болница сада, спаљеног, пустог Пирота града,
депешу шаље војник без чина, не чекај љубо мене и сина
Војвода Степа на коњу јаше,
душманин белом заставом маше!
Latinica:
Idu u stroju dva vojnika, otac i sin, dirljiva slika,
prešli su preko albanskih gora, stigli do Jonskog mora,
tamo u zemlji nara i krina, izgubi otac jedinog sina
Vojvoda Stepa na konju jaše,
dušmanin belom zastavom maše!
Krenuli Srbi ispred Soluna, promaši oca trista plotuna,
ali na vrhu Kajmakčalana, noga mu posta krvava rana,
secite braćo, tako vam Boga, kad nemam sina, šta će mi noga
Vojvoda Stepa na konju jaše,
dušmanin belom zastavom maše!
Dovezla oca volujska kola, pred jednu kuću što beše škola,
nekada škola, bolnica sada, spaljenog, pustog Pirota grada,
depešu šalje vojnik bez čina, ne čekaj ljubo mene i sina
Vojvoda Stepa na konju jaše,
dušmanin belom zastavom maše!