Текст песме:
Један дјечак мали у вихору рата,
кога сретне пита: Где ли мој тата,
тате дуго нема, мајка не знам где је,
неки црни људи однели ми све
Заборавит не смем, опростити нећу,
неки црни људи однели ми срећу
Где су моје мале играчке са стола,
где су прва слова и мој другар Новак,
где је мали Жућа, моја родна кућа,
да ли знаде неко где ли је мој зеко
Заборавит не смем, опростити нећу,
неки црни људи однели ми срећу
Кад је отац чуо за свог малог сина,
кренуо је Посавином, ратов'о до Книна,
па поруку шаље своме малом сину,
осветићу твоју мајку, зеку и Крајину,
осветићи сине твоја прва слова,
малу Жућу, нашу кућу и твог друга Новак
Заборавит не смемо, опростити нећемо,
ове живе ране опомињу саме
Latinica:
Jedan dječak mali u vihoru rata,
koga sretne pita: Gde li moj tata,
tate dugo nema, majka ne znam gde je,
neki crni ljudi odneli mi sve
Zaboravit ne smem, oprostiti neću,
neki crni ljudi odneli mi sreću
Gde su moje male igračke sa stola,
gde su prva slova i moj drugar Novak,
gde je mali Žuća, moja rodna kuća,
da li znade neko gde li je moj zeko
Zaboravit ne smem, oprostiti neću,
neki crni ljudi odneli mi sreću
Kad je otac čuo za svog malog sina,
krenuo je Posavinom, ratov'o do Knina,
pa poruku šalje svome malom sinu,
osvetiću tvoju majku, zeku i Krajinu,
osvetići sine tvoja prva slova,
malu Žuću, našu kuću i tvog druga Novak
Zaboravit ne smemo, oprostiti nećemo,
ove žive rane opominju same