Текст песме:
Слободан и Мира се враћају крај Дрине,
свом родном крају, да их жеља мине,
годинама ту је превозила скела,
један исти народ, два сусједна села
Ту су саградили народу свом,
прелијепи мост и Божији дом,
гдје проведе дане док је био млад,
ту ће подићи Слобомир град
Док гледам мост што обале спаја,
обузме ме радост, велика без краја,
дубоко у мени гори луди пламен,
јер ту је некад био само крш и камен
Ту су саградили народу свом,
прелијепи мост и Божији дом,
гдје проведе дане док је био млад,
ту ће подићи Слобомир град
Саградише споменик Иви јунаку,
што за свој народ даде пару сваку,
за младост, будућност и сву нашу наду,
поставише темеље новоме граду
Ту су саградили народу свом,
прелијепи мост и Божији дом,
гдје проведе дане док је био млад,
ту ће подићи Слобомир град
Latinica:
Samo ako stane brat uz brata,
Slobodan i Mira se vraćaju kraj Drine,
svom rodnom kraju, da ih želja mine,
godinama tu je prevozila skela,
jedan isti narod, dva susjedna sela
Tu su sagradili narodu svom,
prelijepi most i Božiji dom,
gdje provede dane dok je bio mlad,
tu će podići Slobomir grad
Dok gledam most što obale spaja,
obuzme me radost, velika bez kraja,
duboko u meni gori ludi plamen,
jer tu je nekad bio samo krš i kamen
Tu su sagradili narodu svom,
prelijepi most i Božiji dom,
gdje provede dane dok je bio mlad,
tu će podići Slobomir grad
Sagradiše spomenik Ivi junaku,
što za svoj narod dade paru svaku,
za mladost, budućnost i svu našu nadu,
postaviše temelje novome gradu
Tu su sagradili narodu svom,
prelijepi most i Božiji dom,
gdje provede dane dok je bio mlad,
tu će podići Slobomir grad