„У Другом светском рату ми смо имали два Српска ђенерала, два великана Српског рода, један се звао Дража Михаиловић, а један се звао Милан недић.
Улогу равну великом кнезу Милошу Обреновићу одиграо је Милан Недић у Другом светском рату. Када су наши главари, наши политичари, наши пучисти заметнули кавгу са Хитлером и онда побегли и када је Хитлер почео да гази све што је Српско и што Српском народу припада. Тада се нашао један човек који је као Милош Обреновић метнуо пред Хитлера своју главу и рекао: скини моју главу ал' поштеди Српски народ.
Милан Недић је имао тешку улогу. Да је мене неко питао на почетку рата, хоћеш ли са Миланом Недићем, или са Дражом у шуму, ја бих отишо у шуму. Јер у шуми је било лако, ми смо били своји господари, а у Београду се требало клањати пред Немцима, и спашавати Србију да је не раскопају Бугари, Арнаути и Мађари. Дража и Недић су сарађивали. Војска Милана Недића је снабдевала Дражину војску са оружијем и муницијом. Они су се обојица борили за Српство и умрли за Српство.
Ја сматрам Недића и Дражу великим људима и они су били потребни Србима као два ока у глави. Ми смо доживели да још има срба код којих су спорне личности Недић и Михаиловић и још горе од тога, они су обојица завршили у Титовим кланицама у Београду и за гроб има се не зна, а у сред Београда, у цвећу, у мермерној гробници почива највећи непријатељ Српства Јосип Броз – Тито. “
Динарски четнички војвода Момчило Ђујић о ђенералу Милану Недићу