Општина Книн са сједиштем у главном граду Книну захвата значајну територију Сјеверне Далмације. По попису из 1991. у граду живи 12.331 становник (80% Срби).
Регије које припадају општини су Подинарје од Ковачића до пута за Уништа, Буковица на западу, Равни котари на југоистоку и Косово на путу ка Дрнишу.
Од већих и важијих мјеста ваља споменути Кистање, Плавно, Ђеврске, Ервеник и Врлику.
У односу на предратну општину нова општина је укључила мјеста из општине Сињ и то: Врлику, Косоре, Подосоје, Јежевић, Кољане, Лактац, Дабар, Засиок, Потравље, Маљково, Отишић и заселак Бравчев Долац а из општине Шибеник српска села Брибир, Братишковце, Цицваре, Горице, Међаре, Пластово, Велику Главу, Чисту Велику, Чисту Малу, Сонковић, Прокљан и Далматински Грачац док су се Уништа прије Крајине налазила у бившој Босни и Херцеговини.
Занимљиво је истаћи да се у книнској општини налази највиши врх Крајине од 1830 метара надморске видине на планини Динари а и најјужније насељено мјесто Крајине- Потравље. Кроз општину тече 5 ријека: Крка (већим дјелом као гранична ријека са општином Дрниш), Зрмања, Цетина, Бутижница и Перућа и два потока- Крчић и Орашница.
У општини се налазе и 4 планине: Динара, Свилаја, Промина и Козјак. Три су већа језера. Прокљанско језеро на крајњем југоистоку, Брљанско језеро као гранично језеро са дрнишком општином и вјештачко језеро Перућа које је посебна прича.
Наиме, створено је градњом бране на ријеци Перући 1958. године и том приликом су потопљена поља и већи дијелови свих села које можете видити на карти а налазе се на источној страни језера. Земља која је припадала мјештанима на силу је национализована без икаквог обештећења. Тада су потопљене и три правсолавне цркве: Светог Јована, Свете Петке и Мале Госпе. У јануару 1993. Генерал СВК Миле Новаковић наредио је минирање бране на Перући и када се вода повукла Српска Радиотелевизија Книн снимила је надреалне слике: рушевине цркава васкрсле су из воде, указало се гробље са крстовима и једно огромно црквено звоно изникло је из земље.
Од мањих језера ваља истаћи Шарена језера поред пута Книн - Бискупија.