Општина Грачац (Република Српска Крајина)
Најјужнија општина Лике је Грачац, са сједиштем у граду Грачацу (4.101 становник, 98% Срби, попис 1991. године).
Крајишкој општини Грачац прикључене су двије српске мјесне заједнице које су раније биле у склопу предратне општине Госпић: МЗ Теслинград (2.885 ст., око 60% Срби) са мјестима Широка Кула, Острвица, Вребац, Барлете и Павловац и МЗ Медак (563 ст., 99% Срби) са мјестима Дивосело, Читлук, Почитељ, Радуч, Дреновац, Могорић, Горња Плоча, Брезик, Кукуљић и Крушковац. У самом Теслинграду уточиште је почетком рата пронашао велики број од 4.000 Срба прогнаних из Госпића који су успјели да преживе усташки терор.
Општина Грачац граничи се са кореничком општином на сјеверу, доњелапачком на истоку, книнском на крајњем југоистоку и обровачком на југу а на западу се граничи са Хрватском. Југозападним, јужним и југоисточним дијелом доминира планина Велибит, сјевероисточним обронци Пљешевице а на западу се налази зараван позната као Личко поље.
Општина обилује ријекама. Ријека Лика извире јужно од Медака а понире ван Крајине, по дужини тока (77км) друга је највећа понорница у Европи. Притоке су јој Новчица, Отешица, Гламочница и Јадова. Ријека Јадова извире недалеко од Горње Плоче, тече ка сјеверозападу а након 41 километар тока улива се у Лику на државној граници. Ријека Зрмања извире на југоистоку општине, недалеко од мјеста Зрмања Врело и одатле започиње свој пут кроз Крајину дуг 69 километара протичући још кроз книнску и обровачку општину да би досегла своје ушће у море. Ту је и ријека Ричица која улази у језеро Штикада и још много извора, врела, потока и ријечица. Занимљивост ове регије је да многе воде имају подземни ток па избијају на површину па опет пониру.
Становништво општине Грачац нашло се 1993. године на великом удару усташких снага. Прво се у јануару 1993. у такозваној операцији Масленица, којом су још биле погођене општине Земуник и Обровац, догодио велики злочин на превоју Мали Алан када су усташе мучки из засједе напали и заробили војнике Српске војске Крајине и масакрирали их на монструозан начин. Међу двадесет и двоје звјерски ликвидираних била је и медицинска сестра Драгана Гаћеша, стара 25 година.
У септембру исте године усташки злочинци напали су ненадано три села у медачком џепу, Дивосело, Читлук и Почитељ, и том приликом убили 88 Срба. Звјерства која су тада учинили и методе које су користили боље је не описивати у овом тексту.
