Личка општина, Плашки. Сједиште је у Плашком (2.271 становник, 96% Срби, попис 1991. године) а остала већа мјеста су Јања Гора (469 ст.), Личка Јесеница (444 ст.), Латин (407 ст.) и Језеро (317 ст.). Сва побројана мјеста су са стопостотним српским становништвом.
Општина Плашки настала је од скупа српских мјеста која су припадала предратној општини Огулин с тим да је српски народ Горског Котара западно од Огулина у селима Доње Дубраве, Поток Мусулински, Сеочани, Трбовићи, Витуњ, Вишњић Брдо, Вукелић и Јасенак остао ван граница Крајине заједно са око 2.000 Срба који су по попису из 1991. живјели у граду Огулину. Многи од њих за вријеме рата спас су нашли у личкој области Крајине.
Општина се граничи на југу са општинама Врховине и Кореница док се са кордунском општином Слуњ граничи на сјеверу и истоку.
На југозападу, југу и југоистоку је планина Мала Капела а на сјеверу се протеже брдо Хум, од Церовника до границе са слуњском општином близу које је и његов највиши врх на 860 метара надморске висине.
За општину се може рећи да је богата ријекама у којима живе разне врсте рибе и риболов је популаран. Врњика извире западно од Кунића а код Плашког се улива у Дретуљу. Ријека Дретуља извире на око 2 километра западно од центра Плашког, дуга је 10 и по километара и понире сјевероисточно од мјеста Језеро. Занимљиво је да има свој подземни ток од тог мјеста па до Поповића врха у општини Слуњ ђе се јавља као извор ријеке Мрежнице. Ријека Јесеница извире под планином Малом Капелом на око 5км јужно од Личке Јесенице. Дуга 6 и по километара такође је понорница и након свог подземног тока јавља се у општини Слуњ као извор Слуњчице.
Плашчанска фабрика сулфатне целулозе "Симо Димић" била је једина фабрика посебне врсте картонске и тетрапак амбалаже у бившој Југославији.