Текст песме:

Све је њима дозвољено, они ипак љути,
а Србину моме суђено да ћути

Е неће моћи више, прошла су времена,
нису моји Срби репа без коријена

Мујо, брате само клекне, Алаху се моли,
а Србину забрањено Ђујића да воли,
а Србину забрањено војводу да воли

Е неће моћи више, прошла су времена,
нису моји Срби репа без коријена

Анте оде па се моли код папе у Риму,
а Србину замјерају када пређе Дрину

Е неће моћи више, прошла су времена,
нису моји Срби репа без коријена

Воли лијепе жене, попит с друштвом сине,
ал' највише воли земљу преко Дрине,
био у Лондону, Паризу ил' Бечу,
свуда мили сине рокај о Грмечу,
свуда мили сине пјевај о Грмечу

Болан ти лежим у туђем свијету,
неђе далеко од родног краја,
што нисам птица да се у лету,
полако винем до завичаја

Опрости што сам отишо амо,
и што ти нисам свраћао често,
прије но што умрем доћи ћу тамо,
знам да ме волите, чувајте ми мјесто

Овђе је моје смркнуто чело,
многе сам будан провео ноћи,
нек' стане срце, нек умре тело,
ал' душа мора Динари доћи

Далеко у туђем свијету гледам лажни сјај,
у срцу ми њиве родне и мој завичај,
не родила ни њиво, ни шљиво, и све им се осушило живо,
што садили ништа родило, еј душмани проклето вам било



Serbian latin:

Sve je njima dozvoljeno, oni ipak ljuti,
a Srbinu mome suđeno da ćuti

E neće moći više, prošla su vremena,
nisu moji Srbi repa bez korijena

Mujo, brate samo klekne, Alahu se moli,
a Srbinu zabranjeno Đujića da voli,
a Srbinu zabranjeno vojvodu da voli

E neće moći više, prošla su vremena,
nisu moji Srbi repa bez korijena

Ante ode pa se moli kod pape u Rimu,
a Srbinu zamjeraju kada pređe Drinu

E neće moći više, prošla su vremena,
nisu moji Srbi repa bez korijena

Voli lijepe žene, popit s društvom sine,
al' najviše voli zemlju preko Drine,
bio u Londonu, Parizu il' Beču,
svuda mili sine rokaj o Grmeču,
svuda mili sine pjevaj o Grmeču

Bolan ti ležim u tuđem svijetu,
neđe daleko od rodnog kraja,
što nisam ptica da se u letu,
polako vinem do zavičaja

Oprosti što sam otišo amo,
i što ti nisam svraćao često,
prije no što umrem doći ću tamo,
znam da me volite, čuvajte mi mjesto

Ovđe je moje smrknuto čelo,
mnoge sam budan proveo noći,
nek' stane srce, nek umre telo,
al' duša mora Dinari doći

Daleko u tuđem svijetu gledam lažni sjaj,
u srcu mi njive rodne i moj zavičaj,
ne rodila ni njivo, ni šljivo, i sve im se osušilo živo,
što sadili ništa rodilo, ej dušmani prokleto vam bilo